Cena pločice je cena frikcionog materijala.

Kada pritisnete papučicu, kinetička energija vozila pretvara se u toplotu. Ta toplota mora nekud — i odlazi u okolni vazduh, hlađenjem dva glavna elementa procesa: kočione pločice i kočionog diska.

Hlađenje diska je enormno poboljšano ventiliranim diskom, koji toplotu odaje brzo i u velikoj količini. Za pločicu takvo rešenje ne postoji: ona je pritisnuta uz disk, sa obe strane zatvorena, i nema kroz šta da diše.

Zato je jedino svojstvo pločice koje se uopšte može popravljati — otpornost frikcionog materijala na visoku temperaturu. Razlika u ceni kočionih pločica svodi se na to: na termičku izdržljivost materijala i na njegov koeficijent trenja.

To ne znači da će skuplja pločica trajati duže od jeftinije — u normalnim uslovima eksploatacije često je upravo obrnuto.

Materijal koji izdržava visoku temperaturu po pravilu je tvrđi. Tvrđa pločica manje se troši, ali više troši disk, i pri hladnom radu hvata slabije. Mekša pločica hvata bolje na nižoj temperaturi i čuva disk, ali na dugom prevoju popušta. Nijedna od te dve nije „bolja” — svaka je bolja za svoj režim.

Masa i osovinsko opterećenje. Koliko energije uopšte treba pretvoriti u toplotu. Prazan i pun isti kamion nisu isti zadatak za pločicu.

Profil trase. Ravnica sa retkim kočenjem i planinski prevoj sa dugim spustom traže suprotne stvari od istog materijala.

Učestalost kočenja. Gradski autobus koči nekoliko stotina puta dnevno sa malo vremena za hlađenje. Vozilo na međunarodnoj relaciji koči retko, ali jako.